VRATARSKA LEKCIJA O (NE)USPEHU
Ovaj tekst je napisan sa namerom da se pridruži ostalim tekstovima koji paradiraju u Blog Paradi organizovanoj na blogu "Lova do Krova".
Kada nam se jedna vrata u životu zatvore, onda se najčešće otvore druga. A iza njih neki sasvim drugi svet koji može biti vaša zona komfora, novo iskustvo ili noćna mora. U sva sam ova vrata lupila nosom.
Odmah posle srednje škole upisala sam Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Prva godina je prošla sa bombardovanjem i gledanjem kroz prste. Drugu je već trebalo da obnovim. Umesto toga, izabrala sam da umesto fakulteta završim Višu ekonomsku školu u Novom Sadu . I da počnem da radim bilo šta u isto vreme.
U to vreme pao je sestri neki posao pravljenja kesa kod kuće. Ona je vrlo brzo dobila posao u struci, a kese su ostale posao sa kojim sam se ja vukla godinama. Dotična firma ima onu bajkovitu idiličnu priču koja ide od ničega do nečega i vremenom je od "kućne" prerasla u pravu radionicu i DOO, a ja sam bila stari, provereni radnik na pakovanju kesa. Smor nebeski, ali siguran posao. Super je bilo to pošto još nisam završila obračun sa ispitima, a rešila sam da se udam i rodila dete (vreme kad sam imala šizofrenične trenutke ne znajući jesam li student, majka ili radnik). Međutim, vremenom je posao počeo da me guši (što bukvalno, usled isparavanja polimera, što figurativno), školovanje sam završila, htela sam mnogo više i mislila da umem i mogu. Ali...
Često sam sa jednim kolegom razmatrala opciju samozapošljavanja sa rečenicom: " Eh da mi je nekoliko hiljada evra da otvorim svoju pekaru". Znate, čovek treba da pazi šta želi i šta priča! Nekada se želje ostvare! Samo je potrebno da zatvorite neka vrata i iskočite iz zone komfora.
Jedne godine na Preobraženje suprug je došao iz prve smene kući sa otkazom. Napravila sam celu scenu i dramu sa temom "Kako si mogao! A dete!!!!". Živčana i istresirana otišla sam u svoju drugu smenu. Zbog izvesnih nesuglasica i nepravilnosti u firmi, poslodavac je rešio da nam ne da nedeljnu platu, a ja da u ime svih radnika, iznesem naše višegodišnje nezadovoljstvo. U žaru iznošenja tokom kojeg su moje muške kolege gledale u vrhove svojih cipela umesto da iznesu šta imaju, a ja uspela da otplačem, izvičem i zapalim cigaru iako nisam pušila godinama , dala sam otkaz. Uradila sam isto ono što je i moj muž uradio tog jutra!
Nekoliko dana posle otvorila su nam se druga vrata, nova radna mesta - u isti dan! A onda je posle par meseci došla i prilika koju sam dozivala pakujuću kese. Sve se poklopilo, i novac i oprema suprugovog očajnog kolege i lokal poluopremljen i pomoć moje porodice... Samo se mi nismo nikako uklapali.
- Jer novac koji sam poželela nije bio dovoljan da pokrije sve one gubitke nastale usled neprodatih viškova koji se bacaju i koji su neupotrebljivi.
Postoje neke lekcije u životu koje se teško uče. Tako i ova moja sa vratima. Da li ću da odustanem? Sumnjam. Pisanje za internet je prava stvar za mene i negde, iza nekih vrata, čeka me moja prilika. A otvorena sam i za sve druge koje nalete usput, izuzev one sa samozapošljavanjem. U stvari može i ta, ali jedino što ja ulažem su vreme i rad. Pare nemam! Zapravo, odmah posle ovog teksta idem da isprobam jednu priliku sa potpuno novim pristupom - "Ukoliko prilika ne pokuca-ti sagradi vrata". Još jedna vratarska lekcija o poslovanju, uspehu i motivisanju. I želim (lekcija o željama je usvojena) da uspem i da vam uskoro solim pamet o tome!
Možete se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upišite ovde:
Kada nam se jedna vrata u životu zatvore, onda se najčešće otvore druga. A iza njih neki sasvim drugi svet koji može biti vaša zona komfora, novo iskustvo ili noćna mora. U sva sam ova vrata lupila nosom.
Odmah posle srednje škole upisala sam Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Prva godina je prošla sa bombardovanjem i gledanjem kroz prste. Drugu je već trebalo da obnovim. Umesto toga, izabrala sam da umesto fakulteta završim Višu ekonomsku školu u Novom Sadu . I da počnem da radim bilo šta u isto vreme.
U to vreme pao je sestri neki posao pravljenja kesa kod kuće. Ona je vrlo brzo dobila posao u struci, a kese su ostale posao sa kojim sam se ja vukla godinama. Dotična firma ima onu bajkovitu idiličnu priču koja ide od ničega do nečega i vremenom je od "kućne" prerasla u pravu radionicu i DOO, a ja sam bila stari, provereni radnik na pakovanju kesa. Smor nebeski, ali siguran posao. Super je bilo to pošto još nisam završila obračun sa ispitima, a rešila sam da se udam i rodila dete (vreme kad sam imala šizofrenične trenutke ne znajući jesam li student, majka ili radnik). Međutim, vremenom je posao počeo da me guši (što bukvalno, usled isparavanja polimera, što figurativno), školovanje sam završila, htela sam mnogo više i mislila da umem i mogu. Ali...
Misliti i znati nije isto. Al' to ne znaš dok ne probaš!
Jedne godine na Preobraženje suprug je došao iz prve smene kući sa otkazom. Napravila sam celu scenu i dramu sa temom "Kako si mogao! A dete!!!!". Živčana i istresirana otišla sam u svoju drugu smenu. Zbog izvesnih nesuglasica i nepravilnosti u firmi, poslodavac je rešio da nam ne da nedeljnu platu, a ja da u ime svih radnika, iznesem naše višegodišnje nezadovoljstvo. U žaru iznošenja tokom kojeg su moje muške kolege gledale u vrhove svojih cipela umesto da iznesu šta imaju, a ja uspela da otplačem, izvičem i zapalim cigaru iako nisam pušila godinama , dala sam otkaz. Uradila sam isto ono što je i moj muž uradio tog jutra!
Nekoliko dana posle otvorila su nam se druga vrata, nova radna mesta - u isti dan! A onda je posle par meseci došla i prilika koju sam dozivala pakujuću kese. Sve se poklopilo, i novac i oprema suprugovog očajnog kolege i lokal poluopremljen i pomoć moje porodice... Samo se mi nismo nikako uklapali.
- Jer novac koji sam poželela nije bio dovoljan da pokrije sve one gubitke nastale usled neprodatih viškova koji se bacaju i koji su neupotrebljivi.
- Jer u sredini gde smo otvorili narod nije imao novca ni za hleb, a kamoli za kiflu.
- Jer prodavnice sa kojima smo radili nisu plaćale naše fakture pa smo mesecima posle zatvaranja kamčili od njih svoja trebovanja u robi koja nam treba i ne treba....
Nije to sasvim bilo iskakanje iz zone komfora. Ja sam imala posao. Pogodan,doduše, samo za krpljenje rupa.
Nekoliko godina kasnije, posle dva meseca rada bez plate, rešila sam da ostavim svoje radno mesto, zatvorim još jedna vrata i otvorim piljaru. Jer ja sam ljudi ekonomista, neki menadžer trgovine - valjda mogu da vodim jednu prodavnicu!
Imam ja problem sa tim vratima u životu! To vam je ono kad vam napišu "Ne guraj", a ti odjednom pojma nemaš šta da radiš, iako je napisana instrukcija jasna. Pa tako obično guram kad treba da se vuče, saplićem se na pragovima, vrtim u krug u onim idiotski dizajniranim vratima na okretanje, a ponekad i udarim u neka. Tako su obično završavali svi moji poslovni planovi!
- Jer novac koji sam imala nije bio dovoljan da pokrije sve one gubitke nastale usled neprodatih viškova koji se bacaju i koji su neupotrebljivi.
Nije to sasvim bilo iskakanje iz zone komfora. Ja sam imala posao. Pogodan,doduše, samo za krpljenje rupa.
Nekoliko godina kasnije, posle dva meseca rada bez plate, rešila sam da ostavim svoje radno mesto, zatvorim još jedna vrata i otvorim piljaru. Jer ja sam ljudi ekonomista, neki menadžer trgovine - valjda mogu da vodim jednu prodavnicu!
Imam ja problem sa tim vratima u životu! To vam je ono kad vam napišu "Ne guraj", a ti odjednom pojma nemaš šta da radiš, iako je napisana instrukcija jasna. Pa tako obično guram kad treba da se vuče, saplićem se na pragovima, vrtim u krug u onim idiotski dizajniranim vratima na okretanje, a ponekad i udarim u neka. Tako su obično završavali svi moji poslovni planovi!
- Jer su ljudi dolazili da kupe jednu papriku i jedan paradajz i molili za recku
- Jer sam prodaju imala samo onih dana kada su penzije i nisam od toga umela da napravim obrt.
Od svega sam, umesto novca, zaradila samo noćne more od kojih se još koprcam. Štrecnem se kad mi neko pomene početak sopstvenog posla kao Leondardo di Kaprio kad vidi Lejdi Gagu!
Tako su se otvorila vrata mom pisanju. A tu je nekad takva promaja, a nekad prava gužva! Valjda zato što sam vrata ostavila otvorena i zaglavila - da mi se ne zalupe!
Ni u jednu ovu priču ja nisam ulazila bez planova i ideja. Raspitala se kod prijatelja i poznanika koji se bave sličnim poslovima uspešno. Ali nama jednostavno nije išlo od ruke. Ja iz svega naučim lekciju, pa i iz poslovnih neuspeha.
A evo šta sam naučila:
- Preciziraj svoje želje, kad već želiš. Ja nijednog trenutka nisam precizirala da želim da uspem. To sam uzela kao zdravo, gotovo i podrazumevano. Samo da podgreješ! Drugim rečima, potreban je jasan krajnji cilj, koji je mnogo više od onog "imam posao".
Od svega sam, umesto novca, zaradila samo noćne more od kojih se još koprcam. Štrecnem se kad mi neko pomene početak sopstvenog posla kao Leondardo di Kaprio kad vidi Lejdi Gagu!
Tako su se otvorila vrata mom pisanju. A tu je nekad takva promaja, a nekad prava gužva! Valjda zato što sam vrata ostavila otvorena i zaglavila - da mi se ne zalupe!
Šta sam naučila iz svojih poslovnih neuspeha?
Ni u jednu ovu priču ja nisam ulazila bez planova i ideja. Raspitala se kod prijatelja i poznanika koji se bave sličnim poslovima uspešno. Ali nama jednostavno nije išlo od ruke. Ja iz svega naučim lekciju, pa i iz poslovnih neuspeha.
A evo šta sam naučila:
- Preciziraj svoje želje, kad već želiš. Ja nijednog trenutka nisam precizirala da želim da uspem. To sam uzela kao zdravo, gotovo i podrazumevano. Samo da podgreješ! Drugim rečima, potreban je jasan krajnji cilj, koji je mnogo više od onog "imam posao".
- Ne zavidi drugima na uspehu. Pojma nemaš šta se krije ize priče o uspehu! Ja moram priznati da sam zavidela onima koji su u istim ovim poslovima istrajali duže i uspevali bolje od mene u gorim okolnostima. Vreme je pokazalo da smo mi pobegli iz posla na vreme, a da su oni kreirali lažnu sliku o svom uspehu. Kao one Instragram fotke!
- Radi ono u čemu si dobar i u čemu te hvale. Majke mi, niko me nikada nije pohvalio kako dobro prodajem papriku, čarape, pišem fakture i slično. Ali su moji klijenti hvalili moje pisanje. Dakle, valjda na ta vrata treba da kucam.
- Rizik stvara kapital - pod uslovom da imaš kapitala da praviš rizične poduhvate i planove. Ostalo je samo bajka retkih srećnika koji umeju od jednog dinara da naprave dva. Ja lično, dinar mogu samo da izgubim. Eventualno da potrošim! Razmnožavanje mi ne ide i nije lako, a još manje se može upakovati u ovako glupu izjavu o riziku.
- Skoči! Il' ćeš da se dočekaš, ili ćeš da se ubiješ. Eventualno ostaneš hendikepiran!
- Nikad ne idi glavom kroz zatvorena vrata (stara mudra kineska poslovica koju sam imala zapisanu u svom tinejdžerkom spomenaru).
Postoje neke lekcije u životu koje se teško uče. Tako i ova moja sa vratima. Da li ću da odustanem? Sumnjam. Pisanje za internet je prava stvar za mene i negde, iza nekih vrata, čeka me moja prilika. A otvorena sam i za sve druge koje nalete usput, izuzev one sa samozapošljavanjem. U stvari može i ta, ali jedino što ja ulažem su vreme i rad. Pare nemam! Zapravo, odmah posle ovog teksta idem da isprobam jednu priliku sa potpuno novim pristupom - "Ukoliko prilika ne pokuca-ti sagradi vrata". Još jedna vratarska lekcija o poslovanju, uspehu i motivisanju. I želim (lekcija o željama je usvojena) da uspem i da vam uskoro solim pamet o tome!
---------------------
Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu?
Možete se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upišite ovde:
.png)
Bez obzira što vučeš kad treba da guraš, sigurna sam da ćeš otvoriti prava vrata jer imaš mnogo hrabrosti i samopouzdanja.
ОдговориИзбришиZapravo i nemam. Posle svega ovoga, sampouzdanje ponestaje.Uvek mi treba neko da mi duva u leđa.
ИзбришиBaš sam htela da kažem ovo što je rekla Sue. Imaš, imaš.
ИзбришиOdličan tekst.
Hvala, hvala!
ИзбришиУ бре... ти можеш неколико романа исписати... И опет си задржала смисао за хумор. Успећеш ти, отворићеш ТА врата, само још није свануо дан!
ОдговориИзбришиPa moram da krenem da ih otvaram silom. Nekako samo kucam, pa čekam da mi otvore! Reših da počnem da upadam nepozvana.
ИзбришиHvala ti do neba na sudjelovanju i divnom tekstu! Ja tek čitam, tražim se gdje iskočiti i što novo započeti, tvoji savjeti su zlata vrijedni. Kažu da tek rijetki od prve uspiju u biznisu, ja mislim da tvoje vrijeme tek dolazi :)
ОдговориИзбришиTreba naći ono što voliš, ono o čemu si dobra i cilj zbog ko jeg ćeš da se laktaš da uspeš. Sve ostalo je trpljenje i moranje, a samim tim nije uspeh! Želim ti da nađeš biser!
ИзбришиPoseduješ jednu vrlo poželjnu osobinu, a to je upornost. Osim nje imaš sposobnost da sasvim realno kažeš sebi, bez traženja krivice i lamentiranja u stilu zašto baš ja, dosta, ovo nije za mene. I Najzad, uvek kreneš dalje, rekla bih da se ne bedačiš. Ti si žena borac i ovi redovi sasvim sigurno govore o tome i mišljenja sam da ćeš ostvariti sve šta god budeš htela. E sad, hoće li te to obogatiti? Možda iskustvom, koje si već pomenula, a nekim velikim parama, ovde, kod nas, iskreno sumnjam. Volim tvoje tekstove jer su često, vrlo surovo realni. Ne zameri na komentaru koji možda liči, ali nije, neko psihološko pro*eravanje ;) :*
ОдговориИзбришиOd bedačenja nema ništa. Moja odustajanja su, srećom, ispala pravi potez. Mislim da sam u pravo vreme videla da nešto ne ide i nisam dozvolila dugo da gradim svoje ideale samo na optimizmu. Ko zna zašto je to dobro. A upornosti bi mi trebalo mnogo više...
ИзбришиVolim ovakve primere životnih priča gde nema nikakve šminke i propovedi tipa "sve će doći na svoje, Bog ima plan za tebe, hakuna matata!"
ОдговориИзбришиNema bre ni jutarnje kafe bez volje i želje da se ustane i krene, a kamoli življenja i zarade.
Svaka čast! :D
Ah, da sam htela da šminkam imala bih blog o kozmetici! Plan postoji, ali neko treba i da ga realizuje! Hvala ti!
ИзбришиSamo napred. Nema odustajanja.
ОдговориИзбришиIma da pišem ovakve tekstove kad god mi opadne nivo samopouzdanja. Čisto da me ovakvi komentari poguraju!
ИзбришиReče mi neko skoro: "Ne razmišljaj o svom životu kao o nizu iskustava; razmišljaj o svom životu kao o nizu uspeha." Ni ja ne verujem u hakuna matata, kako to neko ovde već duhovito reče, ali verujem da stav koji se zauzima sa saradnicima i pri bilo kakvom započinjanju i predstavljanju može da promeni dosta toga. S vetrom u leđa, samo napred!
ОдговориИзбришиDa, stav je bitan, ali meni je i tu sve bilo naopačke. Recimo, suprug i ja smo zajedno išli u lov na klijente. Jednog on, jednog ja. Ja odem sa stavom: "Dobar dan, ja sam ta i ta, želim da vam ponudim saradnju...." i oni mi kažu "Ne, hvala i doviđenja!". Moj muž ode sa stavom: " Vidi druže, ja radim to i to. Pa, brate,ako hoćeš da sarađujemo...". I oni mu kažu: "Daj brate da probam". Doduše, iz toga ništa dobro n ije izašlo na kraju, osim što sam ostala sa lekcijom da je nekulturno sampouzdanje bolje od ljubaznog nesamopouzdanja.
ИзбришиVerujem da ti je samopouzdanje poljuljano, narocito kada si okruzena slikama i pricama ala te Instagram fotke koju si okacila. Ja u akrijeri nemam slicno iskustvo, ali imam ponekad u roditeljstvu - gde ti se cini da se oni u necemu snalaze mnogo bolje od tebe. A onda vremenom shvatis da su sve to lazne slike, pre sobom i drugima. Svidja mise sto si uporna i sto ne odustajes, sto i dalje odrzavas humor, jer to je najbolji lek. I kad se najmanje budes nadala, jedna dobrana, masivna hrastova vrata ce se otvoriti samo za tebe. Videces!
ОдговориИзбришиIz tvojih usta u Božije uši! Evo, odma' ću da prestanem da se nadam, da prizovem taj "kad se najmanje nadaš" trenutak :)
Избриши