DA LI JE POSAO OD KUĆE PRAVA STVAR ZA VAS (posebno ako ste žensko)?
Maštate da imate posao od kuće? Ili o onoj slici - vi na plaži, laptop u vašem krilu, sucobran i limunada?
E baš svašta! Ja recimo maštam da sam na moru i da ne radim uopšte, a da mi novac pada s neba.
Mada, i tada bih našla šta da radim jer ne mogu baš da budem dokona danima. Ali svakako ne maštam da radim sa plaže!
(slika preuzeta sa sajta http://affiliate-101.com/ - slobodno bacite pogled - affiliate je jedan od načina da ostvarite svoj san.)
Ja sam manje-više na to bila prinuđena. Ostala sam bez posla, svi moji pokušaji da nešto započnem bili su samo vredna lekcija o neuspehu, a i sina nisam mogla da upišem u obdanište jer je to u Kragujevcu privilegija. Jebi ga, tamo traže nemoguće uslove - da radiš ( i to na belo, jer ako nisi prijavljen to ti je kao i da ne radiš) Samo što niko ne pita kako da ideš na posao ako nemaš gde da ostaviš decu.
Kažem, manje-više sam bila prinuđena, jer sam svakako mogla da izaberem i onu opciju da sedim kod kuće besposlena i kukam kako nema posla. Ali ne - ja sam morala da čeprkam po internetu i tražim ideje za posao . Tako sam došla do Upworka i upala u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj sam već skoro 3 godine. Od tada sam svašta naučila o pisanju i o blogovanju uopšte!
Nekako je mene uvek pratila ta "rad od kuće" karma.
Sa svojih 19 počela sam da pravim neke kese, kao dodatni posao dok studiram (da ne mislite da sam sa 19 imala neki preduzetnički duh. Jok ja! To sam radila za druge).
Sada pišem od kuće .
Kad me ljudi pitaju šta i gde radim, obično na moj odgovor (koji zvuči pretenciozno "ja sam pisac" ) imaju komentar:
Važi, kako da ne!
Mene mama redovno pita: "Jel' ti dosadno?". Ja zaista ne znam kad mi je zadnji put bilo tako....
Za one koji znaju da se organizuju, koji su disciplinovani i poštuju svoje i tuđe vreme, a pre svega znaju da kažu "Ne" - komšijama, prijateljima, rodbini, deci, šetnji po gradu, bazenima na +40 i pomere ih onda kada su organizovali svoje vreme za odmor, posao od kuće ima i svoje prednosti.
- Nema potrebe da se šminkaš, ideš negde po kiši i snegu, žuriš da stigneš na vreme...
- Možeš da pustiš obrve koje si previše počupala još u sednjoj školi. Niko te neće videti danima...
- Možeš da radiš u pidžami. Ne moraš da kupuješ nove patike i cipele.
- Možeš da ideš na zumbu ili bilo koji drugi vid rekreacije jer ipak sam biraš kad ćeš da radiš, pa su izgovori totalna glupost. Štavše, ako voliš i zgovore, rekreacija je odličan izgovor da ne radiš.
- Možeš da vodiš decu na slobodne aktivnosti i zakazane preglede kod lekara bez da ikoga moliš da menjaš smenu ili imaš slobodan dan kada ti ne sleduje
- Možeš da izdvojiš vreme za druženje sa ljudima koje voliš bilo kad, makar cena toga bila da posle pogineš radeći noću ili ranom zorom.
Sve u svemu, želju za poslom od kuće razumem. Bolje je od zaludnog sedenja i dosađivanja! To je više potreba. Ima prednosti i mane i na vama je da sagledate obe strane i procenite da li je to za vas.
Ali posao sa plaže??? Tu nema šta da cenite i procenjujete. Kad vidim te slike u prilogu nekog posta o poslu iz snova, padne mi roletna. Ta želja je čisto foliranje i preseravanje!
Možete se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upišite ovde:
E baš svašta! Ja recimo maštam da sam na moru i da ne radim uopšte, a da mi novac pada s neba.
Mada, i tada bih našla šta da radim jer ne mogu baš da budem dokona danima. Ali svakako ne maštam da radim sa plaže!
Postoji samo jedan razlog zbog čega vam se posao od kuće ili sa plaže čini idealnim - zato to nikad niste iskusili njegove čari!
Ja sam manje-više na to bila prinuđena. Ostala sam bez posla, svi moji pokušaji da nešto započnem bili su samo vredna lekcija o neuspehu, a i sina nisam mogla da upišem u obdanište jer je to u Kragujevcu privilegija. Jebi ga, tamo traže nemoguće uslove - da radiš ( i to na belo, jer ako nisi prijavljen to ti je kao i da ne radiš) Samo što niko ne pita kako da ideš na posao ako nemaš gde da ostaviš decu.
Kažem, manje-više sam bila prinuđena, jer sam svakako mogla da izaberem i onu opciju da sedim kod kuće besposlena i kukam kako nema posla. Ali ne - ja sam morala da čeprkam po internetu i tražim ideje za posao . Tako sam došla do Upworka i upala u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj sam već skoro 3 godine. Od tada sam svašta naučila o pisanju i o blogovanju uopšte!
Nekako je mene uvek pratila ta "rad od kuće" karma.
Sa svojih 19 počela sam da pravim neke kese, kao dodatni posao dok studiram (da ne mislite da sam sa 19 imala neki preduzetnički duh. Jok ja! To sam radila za druge).
Sada pišem od kuće .
Kad me ljudi pitaju šta i gde radim, obično na moj odgovor (koji zvuči pretenciozno "ja sam pisac" ) imaju komentar:
"Supeeer! Šta te briga, sediš kod kuće i radiš kako i kad hoćeš".
Važi, kako da ne!
Posao od kuće je (da izvinete sad) totalno sranje!
6 razloga protiv rada od kuće
"Superštatebriga" posao je pravi posao za prave ljude
Oni od tebe očekuju nešto konkretno u nekom konkretnom vremenskom periodu. U mom slučaju je to tekst na neku temu, u nečijem je izrada logo-a , prikupljanje podataka ili bilo šta drugo. To uopšte nije "radiš kako hoćeš i kad hoćeš". Možeš i tako. Pitanje je da li ćeš za takav rad biti plaćen.
Multitasking dostiže vrhunac
U isto vreme treba da si i mama i radnik i kuvarica i spremačica i baštovanka i seljanka i žena naposletku. Ako uopšte stigneš da budeš žena. Ok, ovo baštovanka i seljanka ide po izboru. O tome koliko je to "sjajno" možete pročitati u ovom tekstu.
Šminka može da ti se pokvari
U te svrhe počela sam da se šminkam i kad idem do prodavnice. Mislim, gre'ota da bacim. A dešava se. Evo danas sam bacila jednu senku za oči čudnog mirisa, BB kremu koja je počela da se odvaja na komponente (neko ulje i neka materija u boji kože), a maskara mi je već sasvim suva iako sam je jedva upotrebljavala (primam donacije, unapred hvala). Kada radite od kuće, prirodna kozmetika nije za vas jer ima kraći rok trajanja (osim ako nije nešto što koristite nevezano za izlazak, protiv bora, bubuljica, za hidrataciju...) Treba vam neka koja će da vas konzervira svojim hemijskim sastojcima, a to baš i nije najzdravija varijanta. Dakle, posao od kuće narušava zdravlje!
Organizacija je preteška
Prezauzet si i ništa ne stižeš i nemaš određeno radno vreme. Naprotiv, radiš ceo dan! Na stranu ometači koji viču "Mama". Ponekad si sam sebi dovoljan ometač. Hej, pa radiš od kuće. Zašto ne bi to radila malo posle. Sada možeš da opereš klincima bazen, spremiš ručak, očistiš prašinu, zevaš po internetu...
Onda kada rešiš da zaista oladiš od posla, imaš slobodan dan i konačno središ kuću, nikako ne stižeš jer zaboga, vidi koliko posla se nagomilalo - bolje da ne ostavljaš za sutra.
Krajnji rezultat: nit' kuća čista, nit' posao gotov, nit' mozak radi u 3 noću jer ti se spava, nit ' si u stanju da ustaneš dok ometači spavaju kad blejiš u ekran do 3. Radiš ceo dan pod stresom i tenzijom od nezavršenog posla i nikad ne možeš da pobegneš od posla kući! Ili na plažu. Zato smo mi otpočeli seosku avanturu.
Onda kada rešiš da zaista oladiš od posla, imaš slobodan dan i konačno središ kuću, nikako ne stižeš jer zaboga, vidi koliko posla se nagomilalo - bolje da ne ostavljaš za sutra.
Krajnji rezultat: nit' kuća čista, nit' posao gotov, nit' mozak radi u 3 noću jer ti se spava, nit ' si u stanju da ustaneš dok ometači spavaju kad blejiš u ekran do 3. Radiš ceo dan pod stresom i tenzijom od nezavršenog posla i nikad ne možeš da pobegneš od posla kući! Ili na plažu. Zato smo mi otpočeli seosku avanturu.
Udaljavaš se od ljudi
Mislim, od onih koje možeš da pipneš uživo. Tu su oni virtuelni (premda mi to jako glupo zvuči, kao da tamo neko sa druge strane ekrana nije čovek od krvi i mesa) ali komunikacija sa njima ide drugim tokom. Neke ljude bukvalno nisam videla 3 godine. Nemam priliku ni da ih slučajno sretnem. Udaljavanje ide ovim tokom:
1. Ljudi (ovi pravi, "nevirtuelni") prvo dolaze kod tebe jer ne kapiraju da imaš obaveze. I postaju još jedna smetnja.
2. Onda počnu da te izbegavaju jer su konačno ukapirali da radiš. Onda ti smeta što te izbegavaju.
3. Ti ne posećuješ druge ljude jer si ceo dan u obavezma i jer te, zaboga, niko ne posećuje.
1. Ljudi (ovi pravi, "nevirtuelni") prvo dolaze kod tebe jer ne kapiraju da imaš obaveze. I postaju još jedna smetnja.
2. Onda počnu da te izbegavaju jer su konačno ukapirali da radiš. Onda ti smeta što te izbegavaju.
3. Ti ne posećuješ druge ljude jer si ceo dan u obavezma i jer te, zaboga, niko ne posećuje.
Razviješ govorne mane
Od silnog čitanja na engleskom razvila sam novu govornu manu, pa pored onog mešanja "č" i "ć" i "đ" i "dž" (koje me drnda ponekad jer sam rođena u Hrvatskoj, gde se za ove pojmove jednostavno u govoru koristi neka međuvarijanta) sada sam počela i da otežem neko dugačko "ee"
Da li ste zaista spremni na ove ustupke? Ili vam je ipak draže da radite 8 sati dnevno i dođete kući da odmorite? Možete li se izboriti sa ljudima koji ne shvataju šta radite?
Mene mama redovno pita: "Jel' ti dosadno?". Ja zaista ne znam kad mi je zadnji put bilo tako....
Rad od kuće ima i prednosti
Za one koji znaju da se organizuju, koji su disciplinovani i poštuju svoje i tuđe vreme, a pre svega znaju da kažu "Ne" - komšijama, prijateljima, rodbini, deci, šetnji po gradu, bazenima na +40 i pomere ih onda kada su organizovali svoje vreme za odmor, posao od kuće ima i svoje prednosti.
- Nema potrebe da se šminkaš, ideš negde po kiši i snegu, žuriš da stigneš na vreme...
- Možeš da pustiš obrve koje si previše počupala još u sednjoj školi. Niko te neće videti danima...
- Možeš da radiš u pidžami. Ne moraš da kupuješ nove patike i cipele.
- Možeš da ideš na zumbu ili bilo koji drugi vid rekreacije jer ipak sam biraš kad ćeš da radiš, pa su izgovori totalna glupost. Štavše, ako voliš i zgovore, rekreacija je odličan izgovor da ne radiš.
- Možeš da vodiš decu na slobodne aktivnosti i zakazane preglede kod lekara bez da ikoga moliš da menjaš smenu ili imaš slobodan dan kada ti ne sleduje
- Možeš da izdvojiš vreme za druženje sa ljudima koje voliš bilo kad, makar cena toga bila da posle pogineš radeći noću ili ranom zorom.
Bez obzira da li rad od kuće podrazumeva da lupate po tastaturi ili da pravite nakit, heklate ili bilo šta drugo - posao je obaveza kojoj treba da se posvetite. A posvetiti vreme samo jednoj stvari kada si kod kuće i imaš decu, to je pravi izazov, a ne san!
Sve u svemu, želju za poslom od kuće razumem. Bolje je od zaludnog sedenja i dosađivanja! To je više potreba. Ima prednosti i mane i na vama je da sagledate obe strane i procenite da li je to za vas.
Ali posao sa plaže??? Tu nema šta da cenite i procenjujete. Kad vidim te slike u prilogu nekog posta o poslu iz snova, padne mi roletna. Ta želja je čisto foliranje i preseravanje!
---------
Želite novosti sa bloga u svom email sandučetu?
Možete se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upišite ovde:
.png)
Mozda gresim, ali mislim da si ipak u prednosti...
ОдговориИзбришиJa radim i u firmi i privatno, i opet nisam finansijski zadovoljna, iako mi je to bio jedini motiv da se toliko angazujem. Ono sto je jedino kod mene ocigledno, jeste da ja uzivam dok radim od kuce, a odlazak u firmu (mozda zato sto je drzavna, ne znam) mi se pretvara u nocnu moru...
Da se razumemo - ja nikad nisam finansijski zadovoljna :-) Zapravo, kao prosečno žensko, uvek imam razlog da zvocam. Naravno da bih sad kukala da na +40 moram da se vučem do posla.ONo što mi najviše smeta je ta iluzija oko posla od kuće. Deluje tako lako, a uopšte nije!
ИзбришиMožda je najveći problem što radiš ono što ne voliš (nadam se da mogu na TI ;) ).
ОдговориИзбришиSvatko naravno ima svoje mišljenje o radu od kuće, ali evo moje je da je to idealno, s tim da je sve stvar u organizaciji koju treba isplanirati i naravno pridržavati se iste a to je jako teško (barem za mene). Mislim da sve možeš stići, imaš i jako veliku volju za radom iako si ostala bez posla, pa si se snašla (što se mnogima neda i izgovor je 'ne znam šta da radim'). Kada si već otkrila čari freelancinga, preporučam ti da vidiš što najviše voliš, pisati ili baviti se dizajnom. Za posao preko interneta ti ništa ne treba osim laptopa i interneta. Usput se naučiš puno toga. Svakako dobar post :)
Naravno da možemo na TI, prepadnem se svojih godina kad mi persiraju. Kod kuće, sa dvoje dece i kućnim obavezama, organizacija je najteži posao. Sve i da odem van kuće, opet ostaje ta činjenica "da mogu da radim kad hoću" pa to uvek iskomplikuje stvari. Poigravanje sa mozgom. Ko nije probao - ne zna! Hvala ti :-)
ИзбришиMeni je to prednost, ako donosi odgovarajuću materijalnu dobit i ako spadaš u organizovane osobe. :)
ОдговориИзбришиKod mene je to nerešeno! Ja sam odgovorna, ali nisam organizovana!
ИзбришиIma nade za tebe - sve dok ovako realno duhovito gledaš na "stvar".
ОдговориИзбриши;)
Ja sam ti sva tako "produhovljena"!
ИзбришиEvo se prijavljuje jedna koja se nada da će uskoro biti te sreće i moći raditi od kuće :D Mislim da će prva stvar koju ću dogovoriti sama sa sobom biti baš ta da se ne mora svaki dan prati pod, usisavati, 3 puta tjedno prati prozore i brisati prašinu. Meni to uvijek izvuče dragocjeno vrijeme. Aha, i to što kažeš, objasniti rodbini i prijateljima da ne sjediš kod kuće jer imaš vremena za primanje posjeta, nego je to tvoje novo radno mjesto. Bit će veselo.
ОдговориИзбришиJesi probala ponijeti laptop (ili olovku i papir), odvesti sina negdje u park i tamo pisati? Ja sam tako napisala puno tekstova, nevjerojatno, riječi su samo dolazile. Evo već se sad pripremam da kroz koji tjedan isprobam kako morski zrak utječe na moju inspiraciju ;)
E vidiš, neko od posla beži kući. Ja od posla bežim u šetnju - svaki dan! Taman posla još i tamo da nosim posao. Kad odem, često ne nosim ni telefon! Prošle godine sam našla sistem - ustajala sam u rano jutro, pre 6. To je super kad je leto. Zimi ne mogu jer je mrak. Do 13 bih završila sa sve ručkom! Ove godine mi nešto to ustajanje ne ide...
ИзбришиNisam to iskusila, ali gu verujem svaku reč.
ОдговориИзбришиSvaki posao ima i prednosti i mane (moj samo mane :)).
Divim se da i pored svih poteškoća, nekako uspevaš. Jer, sve je bolje od kukanja da nemaš posao.
Želim ti puno uspeha i da ti svakim danom posao bude lakši i uspešniji.
Sve u nekom trenutku ima mane. Ali kada se osvrnem i unazad i vidim šta sam sve naučila, od engleskog pa nadalje, bude mi lepo :-) Hvala Snežena!
ИзбришиTekst je odličan i odmah sam se pronasla u njemu.Imam iskustva i sa radim kod kuce i sa onim kad ides na posao ali priznajem da je tebi teze jer ja nemam dece.Mozda je ipak lepše kad radis kod kuce pod uslovom da se dobro organizujes i da budes "karakter",odnosno da se strogo drzis rasporeda a meni to nije jaca strana pa sam imala slicne problem kao i ti.
ОдговориИзбришиNajbolje bi bilo da imam neku sobu u koju mogu da se zaključam i fizički se odvojim od šporeta, krpe, dece, ljudi. Premda ne znam kada sam u WC otišla zadnji put da neko nije pošao zamnom, kao da nas ima 12 u kući... Obrni okreni, uvek bih našla neku manu.
ИзбришиI ja ceo svoj radni vek radim od kuće. U početku sam imala utisak da živim "američki san" - radim od kuće i živim na periferiji. Vremenom se pokazalo da nije tako savršeno kao što zvuči. Komšije/mama/svekrva znaju da upadnu na kafu kad god im je dosadno, jer, eto, ja sam kod kuće i mogu da gluvarim. Muž često zna da na mene prebaci razne obaveze, jer, opet, ja sam kod kuće. Slažem se da imam tu privilegiju da sebi ponekad dam oduška i preskočim radni dan, ali opet postoje i oni dani kad radni sto napustim posle 20 radnih sati. I kao što je ponekad privilegija i taj rad u pidzami, često kad se zaređaju obaveze shvatim da istu nisam ni skinula dva dana. Da ne pominjem činjenicu da mi je telefon dostupan 24h i da u svakom trenutku moram da se javim kao da sam u sred radnog vremena. Čak nekoliko od stavki navedenih kao "prednost" ja uopšte ne doživljavam tako.. Eto, baš to šminkanje je moj hobi i moja najveća ljubav od sporednih životnih stvari, a ponekad danima ne nađem razlog zbog kog bih se šminkala. Takođe, za zumbu često kažem "sutra ću", jer ko bi se sad skidao iz one pomenute pidzame i sredjivao, samo da bi otišao na skakanje u gradu. Tako da saosećam sa svim mojim "radim od kuće" saborcima.
ОдговориИзбришиVidiš, rešenje je ispred nosa. Odmah na zumbu! Razlog da izađeš, skineš pidžamu i da se šminkaš! Nisam dodala da sam dobila i proširene vene od sedenja.
ИзбришиOdličan tekst. Ja sam se u potpunosti pronašla u njemu. Počela sam na 99 designu - a tu je tek neplaćenog rada preko glave (ali je bio dobar za početak da bih napravila kvalitetan portfolio). Rad na UpWork-u - pored svega navedenog gore, treba dodati i različite vremenske zone. Klijenti, naravno, očekuju konsultacije u svojoj vremenskoj zoni, a ne u vašoj. To je dodatno buđenje nekoliko puta (princip bebe u kući). Slobode u poslu, a to je ono što sam ja očekivala, skoro da nema. Traže da se logo napravi van svih standarda, da se u brošurama i katalozima doda još, i još, i još slika i teksta kako bi maksimalno opisali svoj posao "u slici i reči", a onda shvate da je pretrpano i vrate se na vaš početni dizajn... Sve što sam volela u ovom poslu, ovaj sistem je donekle narušio. Moja preporuka ženama koje žele rad od kuće: napravite sebi malu kancelariju - poslovni prostor - u koji odlazite i dolazite u tačno vreme; poštujte to vreme i tražite da ga i ukućani poštuju; ne dozvolite klijentima više od tri izmene u radu/dizajnu (za izmene preko toga tražite dodatno plaćanje) Ili sledite moj primer - pronađite posao kako bi vam neko drugi plaćao doprinose, sebi registrujte dodatnu delatnost i provedite vreme koje prosečne srpkinje koriste za gledanje TV-a da odradite neki poslić. Lepo je kada ima dodatnog priliva na deviznim karticama - a verujem da svaka pamentna žena zna to da iskoristi.
ОдговориИзбришиNaravno, naći posao je dobra opcija kojoj stremim, ali tek kad krenemo u školu ili u predškolsko. Doduše, rodilo se iz svih ovih lekcija i mnoštvo drugih ideja. Nadam se da ću moći u skorije vreme da solim pamet i o tome kako sam uspela u njihovoj realizaciji. Hvala Danijela na čitanju i komentaru!
ИзбришиNaravno, svi imamo svoje priče. Meni su deca velika - to je prednost kada ranije udješ u bračne vode. Sa druge strane, jedno dete na fakultetu, drugo je odlučilo da upiše srednju školu u prestonici... sve se to prebrzo događa. Imala sam sreće da budem sa njima u periodu odrastanja i stasavanja. Sada im više moje fizičko prisustvo nije potrebno. Odlazak je dobar za njih, a meni će pretrpavanje poslom biti blagodetno. Da ne mudrujem mnogo - uživaj u svojoj porodici i hvala što uspevaš da "ukradeš" vreme i podeliš sa nama zanimljive priče. Pozdrav
ИзбришиZnači, kao da si o meni pisala. Ja sam prevodilac i radim kao frilenser već 6 godina (od kuće). Neverovatno je koliko je samodiscipline neophodno za ovakav vid rada, koliko organizacije, multitaskinga i odricanja. Ja često imam utisak da se moj radni dan uopšte ne završava, već neprekidno traje, a u pauzama imam život. Radni sto mi je u trpezariji pa jednom rukom mešam zaprškum, a drugom tipkam po tasaturi. Taman sedneš, započneš rečenicu, nekom treba soka. Ili im treba keks. Ili im se piški. Ili su završili na noši. A da ne pričam da mi je odlazak u vrtić da odvedem i vratim decu razlog da izađem iz trenerke i eventualno se našminkam. Finansijski momenat je u ovoj vrsti posla uvek nesiguran, nikada ne znaš koliko će ti mesec biti ili neće biti dobar. Ali, s druge strane, kada dete dobije temperaturu uveče, ne moram da zovem šefa i uzimam slobodan dan. Svakako sam kod kuće (i radim pored deteta, jer sam naravno prethodno prihvatila projekat za koji moram da ispoštujem rok). Oduvek sam bila controlfreak, ali od kako radim ovako, prerasla sam sve granice ;)
ОдговориИзбриши"Ja često imam utisak da se moj radni dan uopšte ne završava, već neprekidno traje, a u pauzama imam život." E baš to, pravu stvar si rekla. Najgore je što to uopšte ne mora biti tako, nego je to u 90% slučajeva teret koji sam sama sebi stavila na leđa. Nije uvek da moram nešto danas, ali ako sam ja tako rešila (guska tvrdoglava) tako moram i da uradim!
ИзбришиSlažem se, ja sam kriva za tu situaciju. Ali, nekako uvek mislim, bolje danas to da uradim, ko zna šta sutra može da se dogodi (tu uglavnom mislim da strah da deca iz nekog razloga sutra neće moći u vrtić, pa će mi radna sposobnost drastično opasti), a i ne volim osećaj kada me posao čeka. Prokletstvo rada od kuće :(
ОдговориИзбришиvas affiliate
ОдговориИзбришиIma nešto i pozitivno u svemu ovome, drago mi je da nisam sama. Do skoro sam bila 15 godina u raznim korporacijama i imala tolike multitasking aktivnosti, ali ovo sada "od kuće" prevazilazi sve norme :). Da dodam na kraju...ako nešto nisam stigla da završim...uvek ide ono pitanje sa druge strane "a šta si radila ceo dan" :). Ono što me ne ubije, ojača me.
ОдговориИзбришиHahaha! Da ima i toga! Meni niko ne prebaci, ali prebacujem sama sebi. Imam nekil udački tempo od jutra, a realno, malo toga drugi primete da sam uradila. No, briga nas za druge!
ИзбришиInformativno i duhovito, kao i uvek. :) Ja bih radila od kuće samo pod jednim uslovom - da deca idu u vrtić. Drugačije je to - pa malo je reći neizvodljivo.
ОдговориИзбришиPa sa malom decom - jeste. Moji su, slobodno mogu reći, sad veliki. Mogu sami sa sobom. Ali nije bilo tako od početka, naravno. Organizacija i disciplina urade svoje. I razumevanje partnera bi bilo korisno.
Избришиsjajan tekst. potpuno sam se nasla. pogotovu u onom momentu: blago tebi, a ja ne znam gde se nalazim i nista ne stizem (ok, nisam bas ni disciplinovana ni organizovana) :)
ОдговориИзбришиVrmenom se sve to ustali i nađe se neka šema organizacije. Meni je ipak najstrašniji onaj osećaj kada sedneš da blejiš i odmaraš, a kopa te griža savesti jer bi mogla da uradiš i ovo i ono, kad je već tu u kući...
Избриши