7 OPŠTEPRIHVAĆENIH STAVOVA O POSLU (zbog kojih ste neuspešni)

Jeste li znali da od toga kakav stav imate prema poslu imate, uveliko zavisi vaš uspeh na poslovnom polju? Znam da ste znali. Samo što to mnogi znaju teorijski, a praktično ispoljavaju drugo ponašanje (što samo znači da im stav prema poslu nije neki, jer stavovi itekako utiču na ponašanje). 
Drugim rečima - lažu!



E sad, neki pogrešni stavovi o poslu su jako rasprostranjeni i opšteprihvaćeni i čujem ih često - u prolazu, u nekoj čekaonici, u društvu...(jbg. ne možeš uvek da staviš slušalice u uši, pustiš muziku  i da se praviš da si u nekom spotu). I prosto moram da se osvrnem na njih, jer zapravo narušavaju šanse da u poslu uspete.  Stavovi, kao što rekoh, utiču na ponašanje, a tu ima mnogo grešaka!I mogu da kažem da zbog ovakvih stavova i ne napredujemo kao društvo.

Evo najčešćih!

Svaka druga kafa je moja!

Scena: Recimo da osoba A radi u kafiću ili nekom sličnom mestu i dogovorila se sa vlasnikom tog posla da radi za određenu platu. Neka bude 30 000. Da je neka cifra - nije. Ali dogovor je dogovor, zar ne?

Nije pogrešan stav: Raditi pošteno svoj posao i zaraditi dogovorenu platu
Jeste pogrešan stav: Zajebaću gazdu! Svaka druga kafa je moja! Ovaj stav podrazumeva da kupiš sopstvenu kafu i kuvaš, prodaješ i trpaš sebi novac u džep na prevaru.

Naravno, ne mora samo kafa da bude u pitanju, niti samo kafić. Ovo je samo primer.

Zašto ovo nije u redu?

Ovakav stav prema poslu nikad te realno neće dovesti do napretka. Posebno još ako misliš da si pri tom jako pametan i snalažljiv kada to radiš.

- Prvo, jer sečeš granu na kojoj sediš. Pukne to ! Onda dobiješ etiketu lopova, pa ti bude teško da nađeš posao ponovo jer nikom ne treba takav lopov kao radnik.
- Drugo, kad ti tako dobro ide i kad si pametan da "zajebeš gazdu", što si uopšte u kafiću kao radnik? Što tračiš talenat i sposobnosti? Zašto radiš na tuđoj grbači i drugome praviš štetu? Zašto ti nisi gazda kafića?

 I razmisli, ako i pokreneš posao - da li bi voleo da imaš radnika kao što si ti?!

Zapamti ovu životnu činjenicu:

Lako mom gazdi - on otišao u Francusku na skijanje (ili varijacija na temu)

Scena: Osoba B radi kod nekog privatnika. Regularno. Socijalno, zdravstveno i redovna plata. Na pitanje: "Kako je na poslu?" obično se žali i ima komentare tipa: "Lako mom gazdi. On (ona) otišao u Francusku na skijanje i boli ga uvo!"

Pa šta? Zaradio čovek, uspešan je, pa neka troši i neka ima. I neka je što više uspešnih.
Čemu zavist? Pomaže da napreduješ u poslu? Može u nekim slučajevima, ali kod ovakvih ljudi uglavnom samo stvara negativnu energiju. To baš i nije gorivo za uspeh!

Nije pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na poslovnom planu i pokušati biti poput njega.

Pogrešan stav: Posmatrati pomno šta i kako dotični gazda radi na svom privatnom planu. Šta te zabole gde on ide i kako troši novac, ako je dogovor sa tobom ispoštovan i primaš redovnu platu? Ko je tebi kriv što i dalje svaki dan ideš na posao da radiš kod njega? Jesi li pokušao bolje? Ovo gledanje tuđeg posla  jedino može ako ste se dogovorili da napreduješ pa mu u neko dogledno vreme postaneš lični finansijski savetnik.

Zapamti:

Nema posla

Evo stava koji ja lično često imam prema poslu, ali ne baš u onom klasičnom smislu. Objasniću. Mnogi poslom smatraju samo ono kada ideš na neko radno mesto i napustiš kuću. Ponekad čak nije ni bitno da li imaš platu - važno je da imaš posao. Majke mi, znam neke koji godinama idu na posao u propale firme i ne primaju platu. Ne mesec-dva nego godinu- dve.I ne razumem ih uopšte.

Ja ne idem na posao, ali ga imam. Pisala sam o tome kako izgleda rad od kuće.

E ovaj "nema posla" stav ja imam kada mislim da treba da promenim posao (jednom mesečno, obično se poklapa sa PMS-om) . Teško mi je da izlazim iz zone komfora iako ona nije neki komfor. Posao od kuće uopšte nije jednostavno organizovati, ali sa druge strane pruža slobodu da sam kreiraš svoje radno vreme, ne brineš da li su deca gladna (iako su dovoljno veliki da jedu sami) i da li je zimi vatra založena dok si ti na poslu . Sa druge strane, ja nikad ne mogu da odmorim od posla i dođem kući. Mene moj posao vreba kod kuće zajedno sa ostalim kućnim poslovima i to je nekad iscrpljujuće. Ali ja volim posao koji radim.
Kada mi ljudi kažu (ili kada sama sebi kažem isto) da treba da nađem drugi posao, ja imam spreman izgovor: " Nema posla".

Realno, ja posla imam i preko glave, samo ne odlazim od kuće da ga radim.Moja zona komfora renutno je rad od kuće. Znam mnoge kojima je zona komfora nerad.


Pogrešan stav: Govoriti da nema posla i ne tražiti ga! Ne truditi se da izađeš iz zone udobnosti, a kada ništa u svojim navikama ne menjaš - ništa se specijalno i ne menja samo od sebe!
Nije pogrešan stav: Naći posao koji ne smatraš poslom nego uživanjem. Onda i nije strašno kada posla nema.

Zapamti:



Pa ti vidi gde te vodi ovakav stav o poslu.

Tražim posao. Bilo šta.

Važi. Eno, Pera traži molera, dobro plaća, pa zašto ne odeš da radiš?!
Znam odgovor.
Ne možeš da radiš bilo šta! Ne znaš da krečiš ili imaš vrtoglavicu kad gledaš u plafon ili već nešto postoji.
Scenario je isti:  Uvek dobiješ mnoštvo predloga za posao, a ti kažeš: "Nije to za mene!"
Ok, šta onda jeste za tebe, majku mu?
Kakav posao tražiš?
Šta znaš da radiš?
Šta želiš da radiš?

Nije pogrešan stav: Znati šta tražiš.
Pogrešan stav: Tražiti posao i moliti Boga da ga ne nađeš. Imati ovako bedan izgovor za džabalebarenje, posebno kad imaš porodicu.

Nikada oni ne mogu mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim

Ovaj stav je tako sjajan. Može da se čuje na svakom koraku.I znam, sad će mnogi reći da mi u Srbiji radimo za male plate i bla bla....
via GIPHY


Slažem se.

Ali haj'mo za trenutak da obrnemo stvari.
Recimo da si prosečan čovek  koji je rešio da bude preduzetnik i skupio muda hrabrost da proba nešto. Možda imaš dobru ideju, ali ne i kamaru para za početak. A treba ti pomoć. Radnik.
Razmisli:
- Kako bi bilo da imaš radnika sa takvim " ne mogu oni mene toliko malo da plate..." stavom prema poslu?
- A kako bi bilo da imaš radnika koji daje sve od sebe i zahvaljujući kojem napreduješ?

Nije pogrešan stav: Dati sve od sebe.
Pogrešan stav: Imati ovakav izgovor za zabušavanje.

Želiš bolju platu, bolje uslove rada? Zasluži. Doprinesi!

Ne važi ovo samo za posao, nego i za većinu stvari u životu!

Boli me uvo da učim na poslu - ja sam školu završio(la)

Autodestruktivna misao - sasvim. Zato pokušavam da stavim svojoj deci do znanja da treba da budu radoznali i da vole da uče.
Ceo život učimo. Ono u školi nas, da aspurd bude najveći, uopšte ne sprema za neki konkretan posao. Pisala sam tome u ovom vodiču srednju školu.
Uzmimo na primer nekoga ko se školuje za trgovca. Da, možda će u školi naučiti o trgovini, prodaji, ponudi, tražnji cenama... Ali činjenica je recimo da će uči u prodavnicu da radi i da će tamo biti kasa koja ima možda neki program koji treba da se nauči.I šta? Nećeš? Onda ne možeš da radiš!

Recimo da si frizer. Izašla je nova tehnika farbanja? Nadogradnja kose? Moraš da naučiš ako želiš da napreduješ!

Drugo, neka davno naučena znanja danas su sasvim beskorisna. Recimo znam ljude koji su strudirali informatiku pre 15 godina i koji danas rade nešto deseto jer je njihovo je znanje prevaziđeno.

Pogrešan stav: Dosta sam učio.
Nije pogrešan stav: Čovek uči dok je živ!

Kad dobijem posao za stalno uzeću kredit

Znam mnoge koji su se tako precenili pojam "stalno" i kupili nešto što nije njihov standard. A onda je firma u kojoj su radili propala. Džabe "za stalno" radiš u firmi koja tone. Nema garancija da će ti taj pojam vratiti kredit.

Nije pogrešno:  Užvati u malim stvarima. Nije pogrešno ni želeti više. To dodatno motiviše da radiš i stvaraš više i bolje. Ali...skupi novac pa kupi - kad god je moguće.

Pogrešan stav:  Briga me!Uzeću kredit za refinansiranje!

Na ovaj način, nikad zapravo nemaš novca ni onda kada misliš da ga imaš - jer taj tvoj  novac i nije baš tvoj.  Jednog trenutka može se desiti da ti kredit refinansiranje za ne odobre. I šta onda? Rata je tu. Troškovi su tu - samo novca da to platiš nema nigde.

Novac treba zaraditi, a ovakvi stavovi prema poslu to baš i ne podstiču. Sa ovakvim stavovima o poslu trčiš trku pacova . I tu nema uspeha!

E onda - treba delati drugačije!

Kako promeniti stav prema poslu u 3 koraka

1. korak

Doneti odluku da ćeš promeniti stav! To je navika kao i svaka druga. Zavisnost zapravo. Pogrešni stavovi su jedan od razloga zašto u životu ponavljaš stalno iste obrasce (recimo, nikad dovoljno novca za račune, uvek imaš partnere na isti kalup...). Prestani sa tim!


via GIPHY


2. korak

Promeni društvo .Istina je - s kim si takav si .  Ako si stalno sa ljudima koj iznose ove gore navedene stavove, verovatno ćeš gledati da se uklopiš među njih. A to te vuče na dno.

Ponašanje ljudi oko nas je zarazno. Upotrebi to u svoju korist. 

Za početak je dovoljno, recimo, posećivati mesta na kojima se okupljaju ambiciozniji i motivisaniji ljudi i zaraziti se njihovim entuzijazmom.

3. korak

Radi na sebi.Uči.Filtriraj gluposti.

Kako provodiš slobodno vreme? Gledajući besmislene klipove na netu? Vireći u tuđe živote po društvenim mrežama? Igrajući igrice? Gldajući Tv?

Umesto toga, gledaj kako se pravi nešto - možda naučiš nešto novo pa i unovčiš. Nauči novi jezik, novu veštinu - bilo  šta što ti leži. Recimo , kako naći rupu u bazenu na naduvavanje. Ja bih evo danas platila za to.
Apsolutno neće biti beskorisno da naučiš bilo šta.

Kada zalaufaš mozak u tom pravcu, otvoriće ti se oči za neki drugačiji svet. A onda je i uspeh na vidiku!

Kakav je tvoj stav o poslu? Imaš li još neke autodestruktivne stavove pogodne za ovaj spisak? Očekujem ih onda u komentaru!