KAKO LJUDIMA OBJASNITI ČIME SE BAVIŠ KADA SI COPYWRITER?

 

Odgovori koje sam davala na pitanje " Čime se baviš?" i reakcije na njih

Probala par puta ovako:

 

"Ja sam copywriter, bavim se pisanjem"

I pre nego što sam stigla da objasnim to pisanje dobila sam pitanje : " Aha. A gde je ta kopirnica, da znam kada treba da kopiram nešto? " 

"Ma bre, i ključeve ima da ti narežem!" pomislim, pa počnem da objašnjavam da ne radim u kopirnici, da radim od kuće, nešto na internetu.

Druga varijanta je da ljudi čuju ovo "copy" i da shvate u smislu kopiranja tuđeg teksta, da ne kažem prepisivanja. Mnogi su tako dugo mislili kako ja zapravo prevodim nešto sa engleskog po ceo dan.

Onda sam shvatila da treba da budem preciznija, pa sam probala ovako: 

"Ja sam (freelance) pisac"

...rekla bih samouvereno. 

 Mislila sam ako istaknem ovo "freelance" da će već to nekako staviti do znanja da nisam književni umetnik. 

Pogrešno sam mislila. 

Reakcija sagovornika uglavnom bi išla ovako:

" O stvarno? Pa kad će knjiga?"

Ovo pitaju uglavnom oni koji nikad knjigu nisu pročitali - ne znam ni zašto ih, zaboga, zanima kad će knjiga - garant je ne bi kupili. Možda bi samo uživali u mom uspehu? 

Retki eventualno pitaju: " Šta ti je to freelance pisac? "  Njima eventualno i objasnim. Nekako...

Onda sam shvatila da treba da budem još preciznija pa sam objašnjavala ovako: 

"Bavim se pisanjem imam neki svoj blog, pišem za neke sajtove"

Reakcija sagovornika:

" E, stvarnoooo! Kako zanimljivo? Pa jel' ima vajde od toga? Kako ja to mogu radim? Imao/la sam sve petice na sastavima u školi. " 

Garant već zamišljaju ovako nešto: 

Retki su oni koji pitaju gde pišem i gde mogu da čitaju. Možda 2 osobe do sad. 

A pošto to izgleda tako ležerno i lako zvuči, da svako misli da može da radi,  ja sam pokušala da pokažem drugu stranu posla, da vide ljudi da nije to baš zezanje. 

Ma koliko jedno blogovanje (pa nek je i kozmetičko i modno)  delovalo naivno - to je ozbiljan trud. Ima tu puno stvari koje treba znati, od toga kako otvoriti blog, pa na dalje. 

Ne bih li poslu dala značaj koji mu pripada, počela sam da odgovaram ovako:

 

"Bavim se digitalnim marketingom"

Reakcija u najboljem slučaju bude: "Znači ide ti to računanje."

U najgorem: "Jao, probao/la sam ja to. Čista prevara!" . Ovi sa ovom reakcijom su garant upali u neku MLM zamku na neki oglas tipa: "Radite od kuće, treba Vam samo internet".

Onda sam pokušala da više objasnim, a da bude jednostavno za razumevanje suštine. Konkretnije. 

"Radim od kuće, preko interneta. Kreiram pisani sadržaj za internet "

Ponekad pokažem blog, sajtove koje vodim,  mašem telefonom ljudima ispred nosa.

Posle par dana ti ljudi u nekoj konverzaciji o poslu konstatuju: " Evo, Blaženka zna da nam napravi sajt!" 

Realno, Blaženka zna svašta da petlja i raspetljava, jer je resursivna i radoznala, svakako da bi se snašla da napravi kakav-takav sajt , kad je već umela blog.

Ipak, to nije ono čime se ja bavim i svakako da ima ljudi koji bi to uradili onako kako treba.

Zato sam ja odgovor na pitanje "čime se baviš" maksimalno pojednostavila na kraju na:

" Ma radim nešto od kuće"

Najčešće reakcije na ovo idu od: 

- "Baš te briga, bar si kod kuće sa decom"  (onaj ko nije probao da u isto vreme radi posao, sprema ručak, kači veš, pere sudove i radi domaće zadatke nije osetio "čari" rada od kuće i ne zna kako je to "baštebriganje" naporno) 

- pa do blago sažaljivih : "Pa dobroooo, bolje išta nego ništa" 🤯🤯🤯

Apsurd u svemu je što reči treba da su moje oružje - ali ja nekako sa ovim odgovorima k'o da pucam sebi u glavu!

Čudno je kako možeš rečima da prodaš neki proizvod ili najgluplju uslugu, a ne možeš da objasniš prosečnom čoveku šta radiš.

Koliko ljudi razumeju tvoje zanimanje, najbolje ti govori trenutak kada te potraže da im "učiniš nešto".

To kod mene najčešće izgleda ovako:

- "Ti si pismena. (valjda zaključak na dogovor da sam neki "pisac", potvrda da su me "slušali" kada sam im pričala čime se bavim) .Aj' popuni mi ovaj obrazac"  (u kom treba popuniti lične podatke, prepisati broj lične karte, datum rođenja... što ljudi uglavnom znaju sami bolje nego ja).

- "Ti si pismena ( ?! opet ta konstatacija). Aj' mi napiši CV" ( Što je opet sastavljanje podataka koje oni sami znaju bolje nego ja. Ranije sam radila to. Sad retkima odradim, samo onima koji su zaslužili. Uglavnom ljude pošaljem u kopirnicu koja to štanca šematski po njihovim podacima, za 100 kinti. Da im to "uradi copywriter". Ja ionako nemam štampač.)

- " Blažo, kako da uđem na tvoj blog gde su sastavi? Treba mi sastav: Suština se očima ne da sagledati." (Jes' da znam da napišem sastav, ali nije da se baš bavim time i da imam to na blogu 😲)

- "Možeš da mi napraviš profil na E -upravi i zakažeš za pasoš". ( Naravno. I let za Hurgadu odmah zakazujem online - gratis)

- "Možeš sa mi staviš auto na prodaju na "Polovnim automobilima". Ti znaš to sa kompjuterima." (a bukvalno se može uraditi sa telefona iz tvog džepa i teže je da mi slikaš auto i pošalješ mi fotke, nego okačiti oglas, no ajde...Ovo još i može da spada u domen copywritinga, jer treba i napisati oglas koji prodaje.)

Tako da se nekad mislim da otvorim agenciju koja se bavi uslužno: 

-  otvaranjem kojekakvih naloga na internetu,

-  zakazivanjima termina za lične karte i pasoše, 

-  traženjem informacija iz katastra,

-   sudskih rešenja okačenih na javnoj tabli, 

- pamćenjem otvorenih email adresa i lozinki...

-  postavljanjem oglasa i tako nekih stvari. 

Očigledno na tržištu postoji potreba za tim, a ja se zajebavam i hoću da budem neki izmišljeni i neshvaćeni copywriter. Eto još jedna ideja za posao do kuće. 

A sada...🎺🎺🎺

Savet zlata vredan!  Kako bi trebalo objasniti čime se baviš, ako si copywriter?

Ako ste pomislili da treba da objasnite još malo deteljnije tipa: 

" Pišem sadržaj koji treba da pročita misli, pročačka emocije, nađe put do nečije duše tako da ljudi kažu: "E,ovo je kao za mene pisano. Kupujem!".  Pišem sadržaj koji daje odgovor ljudima, pomaže im, izaziva interesovanje ali i prodaje neko rešenje. Pišem za sajtove, video materijale, flajere, bildborde...ma znaš bre one reči koje vidiš u reklami."

Grešite...

Stvar je u ovome:

Pomirite se sa tim da neki nikad neće shvatiti, jer ih i ne zanima ništa o vama!

Ako me je copywriting nečemu naučio, to je da ljude ne zanimaju drugi ljudi, nego oni sami.

Ko sam, šta sam i šta radim, to ljudi mahom pitaju:

-  iz radoznalosti

-  radi reda i običaja

-  iz pristojnosti, jer ne znaju šta drugo da pitaju, a priču o vremenskim uslovima su verovatno danas sažvakali 87 puta...

Pa shodno tome, evo na kraju EVO I NAJBOLJEG ODGOVORA!

Naime, čime se bavite uglavnom će vas pitati oni ljudi koji vas nisu videli neko vreme ili koji vas to do sada nisu pitali. 

Ti pitanje uglavnom sroče u formi: " Šta ti radiš?" , a jako retko "Čime se baviš?"

I ja to lepo iskoristim!

Na pitanje: "Šta ti radiš?" iako znam da je pitano u nameri da se sazna čime se bavim, odgovorim:
"Evo ništa, pošla u prodavnicu!" ( šetam, idem na trening, odmaram, jašem na metli, letim sa kišobranom...prosto opišem rečima to što trenutno radim).

Pa ako je sagovorniku i dalje stalo do mog zanimanja - pitaće: "Čime se baviš?"

Uglavnom ne pitaju, jer... objasnih gore. Ljudima nije mnogo ni stalo da slušaju o meni. Radije bi pričali o sebi.

Proćaskam tako malo i mir...Sve kockice složene, mentalno zdravlje očuvano.

A vi? 

Imate li problem da objasnite ljudima čime se bavite (bez obzira šta je to) i kako to radite?

Podelite sa mnom u komentaru 👇👇👇