5 RAZLOGA DA DAŠ SVE OD SEBE NA POSLU (čak i ako ga ne voliš)
Evo 5 dobrih razloga da svoj posao obavljate najbolje što možete, čak i ako ga ne volite. Verujte, to vam može doneti više koristi nego štete.
Pre neki dan rešila sam da konačno kupim normalan usisivač. Obavila sam online istraživanje, našla otprilike šta hoću i gde to mogu najpovoljnije kupiti. Otišla sam sa mužem u "Tehnomediu" ( ne, ovo nije sponzorisan članak nego lično iskustvo) i našla šta mi treba. No, pošto je tu blizu i druga radnja u kojoj ima usisivača, rešila sam da odluku o kupovini ipak odložim dok ne posetim i nju - možda je tamo povoljnije.
Pre izlaska, malo sam bacila pogled po radnji i videla - bluetooth zvučnik. Već neko vreme se porodično i prijateljski zaluđujemo karaokama, ali imamo samo karaoke mikrofon sa integrisanim zvučnikom. Super je on, zabavno je, ali ne čuje me pola komšiluka dok pokušavam da budem Adel🙉. Zagledamo mi onaj zvučnik i prilazi nam prodavac. Pita da li nam treba pomoć. Isti taj prodavac ( tačno sam ga zapamtila, Jasmin se zove) prošle godine nam je "uvalio" televizor. Sada nam je vrlo uspešno "uvalio" zvučnik.
Kako?
Prosto, nije mu bilo teško da donese kutiju, proveri performase, poveže svoj telefon da pokaže kako radi, izabere muziku ( ja bih verovatno oklevala, bojeći se da ne ispadnem neka seljanka) pa na posletku i da otpeva malo Lenny Krawitza da nam pokaže da radi mikrofon ( ok, ja volim da pevam, ali šalila sam se za ovo sa komšilukom. Garantovano ne bih odradila ovaj potez na njegovom mestu, a njemu svaka čast na tome). Pogađate: kupili smo zvučnik, a pošli smo samo po usisivač. Kupila sam i usisivač. U istoj radnji. Na onu drugu radnju u koju sam htela da odem - nisam više ni pomislila. (delom možda zato jer sam žurila da odem kući i jedva čekala da se dernjam u mikrofon... sigurno ne da usisavam, da budemo iskreni).
Zašto ova priča?
Radila sam kao prodavac. Znam da rad u prodaji baš i nije posao iz snova ( bar za moj pojam) - ali ovaj lik ga radi sjajno!
Nije on jedini.
U prodavnici u kojoj pazarim, na odeljenju mesa i delikatesa radi Nada. Kada ona radi, to sve pršti od pozitivne energije. Budeš lepo uslužen i sve je pred tobom čisto, uredno i složeno (bitan faktor kada se kupuje hrana). Naravno, kupim nekad i ono što ne planiram, jer njoj nije teško da radi svoj posao i ja nemam osećaj da je smaram ako pitam da li je bolji ovaj ili onaj sir. Dobijem i proizvod i pošalicu i osmeh i svašta gratis.
Zašto ova priča?
Radila sam kao prodavac. Znam da rad u prodaji baš i nije posao iz snova ( bar za moj pojam) - ali ovaj lik ga radi sjajno!
Nije on jedini.
U prodavnici u kojoj pazarim, na odeljenju mesa i delikatesa radi Nada. Kada ona radi, to sve pršti od pozitivne energije. Budeš lepo uslužen i sve je pred tobom čisto, uredno i složeno (bitan faktor kada se kupuje hrana). Naravno, kupim nekad i ono što ne planiram, jer njoj nije teško da radi svoj posao i ja nemam osećaj da je smaram ako pitam da li je bolji ovaj ili onaj sir. Dobijem i proizvod i pošalicu i osmeh i svašta gratis.
Da li ona voli svoj posao? Sumnjam, ali ne deluje tako.
Realno, nije da je rad u mesari posao iz snova, ali ona žena to radi kao da jeste i ja volim da kupim kod nje.
Njen kolega ranije je bio neki brka. Parazit klasičan - mrzi ga da radi, neljubazan, moraš da moliš za trenutak pažnje da te usluži (ako ga i nađeš na radnom mestu, obično napolju puši) , iseče salamu prst debelo ( jer što bi jebote pomerio ruku 25 puta na mesoreznci ako može dva puta). Uglavnom sam i odustala da mi iseče bilo šta - ja ću nožem bolje. Ne pitam ga ništa. Kupim samo kad moram.😖
Kad god sam videla da on radi, onome što sam htela da kupim odmah sam našla alternativu. Treba mi šunka za picu? Hvala, mazaću paštetu na nju ako treba. Ma držaću svinju, uhraniću je da sutra lepo osušimo meso i imamo i za picu (mada je iskreno veća šasna da budem vegan, nego da ubijem nešto što sam odgajila i hranila, no aj' sad.) - samo da ga ne gledam🙈.
Srećom, dotični više ne radi tu.
Navešću još jedan primer.
Do nedavno sam prodavala neke stvari preko interneta i slala ih Postexpresom koji iz nekog razloga nije hteo da dođe na moju adresu po paket (kad treba da se donese paket, to može bez problema). Znači, morala sam u poštu. Gde drugo, nego u najbližu. Međutim, tamo od 3 šaltera, uvek radi samo jedan. Ostali puše, jedu, kupuju nešto kod obližnjih kineza ili na pijaci, rade nešto levo, ali ne sa strankama. Taj jedan službenik ili službenica koji radi- nigde ne žuri. Nikad ne znaju gde su im brojevi za pakete, kese za pakovanje nikad nisu pri ruci, to se sve traži pola sata, kao da samo ja šaljem pakete i kao da im to nije delatnost nego ja izmišljam nešto. Zabole njih što je gužva , što ljudi čekaju nervozni. Oni tu rade za fiksnu platu, uslužili 5 njih ili 50. U proseku, slanje paketa traje 20 minuta kod njih.
Jednog dana, odem u malo dalju poštu. Kadar tamo - totalna suprotnost. Brze, organizovane žene, sve im je na svom mestu, sve završe za čas, nikad ne zabušavaju. Od tada sam uvek išla kod njih. Uštede mi vreme ( završe sve za 5 minuta) i uštede mi živce.
Takvih primera ima u svakom poslu.
- Onih koji godinama (ne)rade isto i žale se što ne napreduju, jer misle valjda da je protok vremena jedini bitan uslov za napredak - ne i koliko je kvalitetno provedeno to vreme.
- I onih koji daju 110% sebe.
Znam. Nismo svi blagosloveni time da radimo posao koji volimo, ali uprkos tome što je vaš posao možda sranje💩 - treba da ga radite najbolje što možete!
Znate zašto?
Evo 5 dobrih razloga.
1. Ako zabušavaš - nećeš naći bolji posao
Svi mi krenemo u posao bez iskustva, sa nekih glupih radnih pozicija i sasvim je normalno da nećemo odmah biti neki direktori, menadžeri i šefovi od prvog dana (dobro, možda ako radite za sebe i imate svoju firmu, ali tad nećete zabušavati. Ili ako su vam mama i tata neki bitni faktori u nekoj državnoj firmi, ili ste u poželjnoj političkoj stranci pa poziciju dobijete preko veze). Prosto, ne možeš totalnom početniku ostaviti veliku odgovornost odmah. Mora da je zasluži, da se dokaže.
Zabušavaš na poslu? Ne daješ sve od sebe, jer imaš neke od onih čestih zabluda o poslu? Kukaš kako ti treba bolji posao, ne valja ti poslodavac, ne valja ti država, svi su ti krivi...
Tvoj odnos prema poslu, ma kakav bio, mnogo govori o tebi, odnosu prema obavezama i o tvojim radnim navikama. I to se vidi - iz aviona!
A želi li neko ko nudi bolje radno mesto takvog radnika? Verovatno ne.
Zato, ma koliko da je glup posao koji radiš - daj sve od sebe. Ko zna zašto je to dobro.Možda te uoči neko ko ima za tebe bolju ponudu. Možda te preporuči neko kome si ostavio dobar utisak.
Da me neko pita da li znam nekog dobrog radnika , majke mi, preporučila bih ove ljude sa početka priče, čak iako nisu kvalifikovani za posao - samo zato jer daju sve od sebe i to se vidi. A to nekad više doprinosi uspehu nekog posla nego diploma.
2. Ako otaljavaš - ne napreduješ
A ako ne napreduješ, kako majku mu da ti bude bolje? Nikako.
Ako stalno radiš isto, "odrađuješ" da bi odradio, ne daš trunčicu više sebe, ne probaš bar malo bolje, bar sekund brže - onda nikad nećeš da saznaš koliko daleko možeš da stigneš.
Može se primeniti na bilo koji posao.
- Ako praviš kolače - nek budu svaki put malo lepši i bolji. Zadovoljna mušterija će te preporučiti.
- Ako si frilenser, daj više nego što si obećao. Veća je šansa da dobiješ dobru ocenu koja ti je preporuka za dalji rad.
- Ako prodaješ - probaj da prodaš više. Možda dobiješ bonus, možda priliku za bolje plaćen posao.
- Na istu tu foru, možeš postati bolji pisac.
Uostalom, zar nije mnogo bolji osećaj kada se potrudiš, uspeš da uradiš nešto dobro, vredno. Zar se ne osećaš bolje i korisnije, nego kada svaki dan ideš na posao, valjaš se u istim govnima i živiš Dan Mrmota? Zamisli sebe za jedno 15 godina. Radiš li isti dosadni posao koji ne voliš bez volje ? Da li ti dođe da sažaljevaš sebe?
Pa, imam vest - do tebe je.
Možda te negde čeka i bolja prilika, ali je nećeš videti ako ne probaš da se popneš stepen više da vidiš nove horizonte.
3. Ako parazitiraš - nemaš argumente da se buniš kada nešto nije u redu
Ne sviđa ti se što radiš nedeljom, što nemaš odmor više, što moraš da ostaneš na poslu duže, ne plaćaju te dovoljno, ne napreduješ godinama?
Pa buni se! Samo, šta ti je argument?
Hoćeš veću platu, a da ne doprinosiš?
Hoćeš dan odmora više, a i onda kad radiš - ne radiš.
Daj sve od sebe. Možda tvoji argumenti budu ubedljiviji.
4. "Niko nije nezamenljiv" postaje igrica u kojoj ti vodiš
Jasno je - niko nije nezamenljiv i "koga nema bez njega se može". No, ako daješ sve od sebe, onda te je sve teže zameniti.
Ovde dolazimo do toga da svojim zalaganjem zapravo okreneš igricu u svoju korist. Umesto da strepiš da ti kažu "niko nije nezamenjiv", dolaziš u situaciju da ti možeš da kažeš isto svom poslodavcu.
Kada daješ sve od sebe, doprinosiš, napreduješ, stičeš nova iskustva, otvaraju ti se nove poslovne prilike i lakše možeš staru priliku da zameniš novom.
5. Imaš odgovor na pitanje - "Zašto da zaposlimo baš vas?"
Jedno od nekoliko glupih pitanja na razgovorima za posao je upravo ovo iz podnaslova. Ne, ne mislim da kažeš taj kliše: "Zato jer dajem sve od sebe". Ali ako je do sada bilo tako, onda garant imaš i za šta se uhvatiš u toj priči.
Seti se zakona akcije i reakcije. Ako se ti na poslu zaista trudiš (akcija) to će verovatno da izazove neku reakciju. Npr. ako radiš sa ljudima - imaćeš zadovoljne klijente. Ako radiš sa stvarima, biće ih više, radićeš brže, bolje. Sve te reakcije su rezultati na koje možeš da se pozoveš kada odgovaraš na pitanje "zašto da zaposlimo baš vas?" ( npr. " zato jer umem da prodam i ono što ne planiraju da kupe" ili "... jer umem da premašim normu i proizvedem više" )
Ako otaljavaš posao - šta ćeš tačno odgovoriti? "Zato što odlično hvatam krivine?".
Pa možda je ok argument ako si vozač kamiona.
Čemu sve ovo?
Na poslu provodimo dobar deo naših života. A onda dobar deo života i spavamo. Znači da ti se vremenom život svede na životarenje, otaljavanje, neaktivnost, lenjost. To pređe u naviku i tako vremenom počneš da (ne)radiš sve u životu. Od pranja sudova, krečenja, oblačenja, do druženja i seksa.
Čega ćeš se sutra prisećati kad omatoriš? Kako si bio ispodprosečan, neambiciozan parazit? Dobro, možda ti to predstaviš kao činjenicu da si zajeb'o ljude oko sebe - bez truda do plate i slično... ali to ljudima puno govori o tvom karakteru - ja se time ne bih hvalila.
Da, možda je posao koji trenutno radiš grozan, ne voliš ga, dosadan, monoton... A sva je prilika da će tako i ostati ako ne počneš da daješ sve od sebe. Pod uslovom da uopšte i ostaneš na poslu...
Da li otaljavaš ili daješ 110% sebe na poslu i zašto?
Podeli sa mnom u komentaru 👇💬
Želiš novosti sa bloga u svom email sandučetu?
Možeš se i upisati na mailing listu ✍️.
Svoju email adresu upiši ovde:
.png)
Odličan text. Hvala sto si podelila sa nama.
ОдговориИзбришиUvek dajem 100 posto sebe na poslu, ali pravim grešku kod poslova koje ne volim, jednostavno se isključim i odrađujem ga, no dobro, kakav bi ovo svet bio da svi možemo svugde da damo svojih 100 posto.
:=)
Pozdrav i nastavi sa dobrim radom, uživam u tekstovima.
Hvala na komentaru. Drago mi je da uživaš, dajem 110% sebe za ovo. Naravno, ni ja ne radim sve tako, verovatno bi mi energija isparila. Ipak, kada vidim kako drugi ne ulažu ni 5% - uvenem. I nikada mi to neće biti jasno. Shvatam ja da neko ne voli da radi - ne shvatam kako misli da može od života da dobije više takvim stavom.
Избриши